I ŠTA SADA SA GOSPODINOM PETROVIĆEM ?

2811

Vidimo se juče drugarica i ja..i vidim ima neku brigu i crne kolutove oko očiju i zabrinuti joj pogledan neki. Ma to crno oko očiju, to ti je moja sve od nespavanja i gospodina Petrovića.
-Koji ti je taj lebacmu se ogadio?
-“se ti sećaš one godine pred bombardovanje, kada nismo imali kintu, pa smo za novaka pravili ukrase za jelku od kineskog testa ( eee sad” da me pitate što je kinesko od srpskog brašna i tuzlanske soli teško da ću uspeti da odgovorim )…Elem, sve je počelo od tada, mislim moje nespavanje je krenulo od te Nove godine.
-Ne spavaš već 16 godina sunce ti kalaisano..ja u čudu.
-Tako nekako, al” ajd ti kažem zašto, možda mi i dođe san.
-“se ti sećaš onog mog kolege, gospodina Petrovića?
– Jašta bree, lik čovek i lep, ko bi ga zaboravio.
Znaš da sam ja tada bila totalno skršena, izašla iz braka, čovek lep, duhovit, razveden..i ja utrčim u kombinaciju.
-III???
– Kada si ti otišla jedno veče pred novaka, tužna valjda što se ostalo lišće na granama mrzne i što je mrak već u 3 pao, rešim ja od viška testa ( kineskog, da budemo precizni ) da napravim tog mog gospodina Petrovića. Pa mu i leptir mašnu i začuđen pogled i harmoniku koju je svirao lepo izmodliram .I onda mi se desi peh. pravi pravcijati peh kada sam ga na papir za pečenje ( dobijen od tetka lize iz Nemačke ) stavljala. Iskrivim ti ja njemu desnu nogu, pa mu je nekako ispravim i stavim da ga pečem na 50C,
-IIIII???
Šta bree iiii…zove mene sutradan taj “moj” gospodin i reče da ne može da dođe, pošto se nalazi u Urgentnom centru i da je siroma polomio desnu nogu i čeka u debelom redu ( taj dan je padala ledena kiša u belom gradu )
da mu ture čizmicu na nogu. Ajdd prođe i ta Nova godina i gips i period fizikalne reapije. Te ja rešim taj kolač od gospodina Petrovića da oslikam, pa mi plava farba od pantalona kapnu na levu ruku i ispod oka. I ne bi to meni ništa bilo čudno, da me sutradan taj isti gospodin nije zvao i rekao da su ga kola na pešačkom oborila i da ima samo masnice. Ja izustih; na levoj ruci i ispod oka. A on meni..otkud znaš.
Rešim ja da nešto učinim po tom pitanju i kud bi, ajd u kontejner sa lutkom od kineskog testa, Pa se uplašim,jbt, a šta ako sutra otvorim dnevnu štampu i pročitam…gosp. Petrovič nađen u crnoj kesi u kontejneru u dorćolskoj ulici…Stani, mislim se, šavo odneo šalu. Pa ti draga moja ja tako odem do Lele i uzmem od Leline male jastuče i prekrivač od njene crne Barbike ( sa kojom nije želela da se igra) namestim ti ja u kutiji lepo njemu krevet, pokrijem ga roze barbi prekrivačem i još otvorim rupe na kutiji da može da diše ( jbt da ne pomisli da sam ga ugušila ).
-I gde ti je on sada?..ja izbacila donju usnu
-Eno ga u dnu plakara, u kutiji spava.
-I šta ćeš sa njim?
-Ma to ti pričam ( kroz plač) bem te luda, Šta da radim sa gospodinom Petrovićem?