Bokser / Šnenokle se služe hladne/

 1302

Roman pobeđuje na bodove, a kratka priča nokautom /argentinski književnik Julio Cortazar/

 

 Bilo je podne, a njega kao da je ugrizao vetar za beonjače i napravio mu krvave tragove u belini oka. Na starom šporetu ležale su prosute nehajno kore od limuna i narandži. Svaka pomisao na prijatan miris juga izgubio se odavno. Ležale su tako sasušene i sparušene već drugu nedelju. Kameni bi ih samo malo gurnuo u stranu da stavi kakvu tufnastu šerpu i skuva nešto za pojesti „ na kašiku“, pa ih opet vraćao na sredinu. Onda bi u komodi tražio rakiju „ utehušu“ i masnom od tuge rukom  pravio tragove po staklenom stolu.

Nekada je bio rodonačelnik  plemenite veštine, boksa. Kažem nekada, jer sada  su njegovi mišići poprimili oblik sunđeraste mase, a brzina je ostala u nekom drugom veku. Danas, juri isečke iz požutelih novina, razglednice iz Ohrida i Srbobrana. Uzme u ruke neki papir pa ga premešta, čita nečiji tuđ“ rukopis, pa ga približi licu polako kao kakvo usnulo dete i dugo, dugo miriše. Obnavlja tako sećanja i bori se protiv gladi.

Matori se uhvatio za kvaku stana broj devet i ušao bez kucanja. Kada je ugledao Kamenog, znao je da mu noć nije bila saveznik. Podnaduo, sa teškim kao kakva godina otocima i obrazima koji su visili kao  dugogodišnja depresija. Žena ga je napustila prošle godine posle pogibije sina,  za koju ga je od početka tragedije krivila. Videli smo svi u okolini da je mali od rođenje imao tu neku nezgodnu dečiju, nabijenu narav. Otac je pokušao da ga usmeri ka sport, ali se klinac vremenom, u naletu nadolazećih hormona otrgao i otišao na onu drugu stranu, da se druži sa asfaltom. Dok si pukao prstima, mali je postao veliki, uobličen već steroidima i navučen na „belo“. Jednoga jutra, kada su zvezde napravile teške aspekte na nebu, a jutro donelo sivilo došlo do eksplozije između oca i sina. Ima tako tih vremena kada snaga na snagu udari. Kameni se u tom duelu nije povukao,ali  nije ni klinac. Majka je legla ispod stola, kao pas i tiho cvilela. Povratka nije bilo. Vreme nije stalo. Pojela ga je neka sirova snaga. Majka i otac su jedno jutro prestali da se gledaju. Majka je sutradan ustala iz izgužvanog kao tuga čaršafa, pogledala svoje lice koje je preko noći ostarilo pola veka, rekla, tiho onako za sebe : Nema boga.  Uzela jedan kofer, spakovala malo uspomena, sabila svoju dušu u desnu šaku i vratila se istočno od grada, u svoje rodno mesto. Dok je srebrni autobus pravilno u crtu spajao borovu šumu i potok koji je vrdao kroz travnjak, išle su vesti na radiju.I pre nego je izgovoreno ime mladića koji je nastradao u revolveraškom napadu u centru grada, majka je vrisnula i od tog krika zamrzla nebo. Toga trena zamzela je svog još zakonitog muža.

***

  • Eee Matori, tu sam u kuhinji, stavio sam nam kaficu
  • Kakav si?
  • Ko vakat kakva teška, gledam noćima sisate najavljivačice, bahate političare, plave štrumfove, slušam hard rock i mislim da niko ne može da prejebe onaj visoki falseto Jan Gillana.

Juče sam gledao dobar meč, ne možeš da zamisliš  brate, nizao ga je kao seljačku tarabu, levi, pa desni kroše, pa aperkat. Dečko je bomba.

Matori ga je pažljivo slušao, ali nije kapirao o kome priča.

  • O kome ti to lave?
  • Znaš onog klinca iz kluba, pričao sam ti o njemu, onaj što ubistveno udara i seje poštovanje, što je siguran u radu nogu kao noćni antidepresiv
  • Onaj što si mi rekao da liči na tvog pokojnog klinca?
  • Eeee taj, baš taj, što ima zamah ruku kao planina želja, onaj koji kada stane na centar četvorougaonog ograđenog prostora, vidiš mu u pogledu Matori, da će da pobedi.
  • Pa i ti si Kameni bio udarač nad udaračima. Mečeve si sve završavao nokautom, nije taj klinac ništa bolji od tebe.
  • Ne vidiš ti to lepi moj, ne vidiš ti tu želju da se izdigneš, da bedu preskočiš i zvezde pokoriš. Ima on tu hrabrost, koja bez snage u paru ide i pečat u vremenu ostavlja. I znaš šta bi voleo lepi, zbog njega bi voleo da se vratim u ring, da ga treniram, da mu pokažem da je stvoren za oduzimanje tla pod nogama.
  • Pa što ga ne pozoveš, upita ga Matori, ti si još neka faca, znaju te svi i u klubu i u zemlji.
  • Ne mogu Matori, crkavam već neko vreme. Rezultai su sve lošiji. Ućuta tada, pa ode do prozora da udahne i zagrize jako vazduh.Zagrcne se kod devetog udaha. Valjda su mu se pobrkala slova i glasovi, pa onako tiiho reče gledajući pred sebe:
  • Znaš, ova naša šuma, nije više divljakuša, nekako su je previše proredili, sredili. Sada vetar može da šiba kroz nju i da je kroti. A ja sam brate Matori uvek umesto u zeleno, želeo da gledam plave nijanse i obrise. Da gledam u neku vodu, ne jezero.Mada jezero ima suviše tamnu nijansu plave za moje oko. Falila mi je godinama ta tirkiznoazurna nijansa koja šušti. Falilo mi je, da mi pogled ode na talasanje i da nestaje, polagano kao smiraj. I da ja sa tom bojom nestajem, da toga trena pomislim da sam omašio stanicu, da me je skretničar frknuo na neku drugu šinobusku stanicu, sve sa ležaljkom koja vibrira na nekoj ponti od uzburkanih talasa , suncobranom koje me udara u potiljak i sisatom komšinicom Darom sa trećeg koja mi maže Koperton po ramenima. Verujem da mi je život moga biti i bolje uređen, nego sam lenj brate, lenj do krajnjih granica sopstvene duše.
  • Izvini brate Kameni, al“ otkud ona Dara sa trećeg u tvojoj priči?
  • Nisam ti pričao, počeli smo od skora da se dopisujemo preko FB ( facebook ) i znaš nije ona samo sisata kako se mi muški sprdamo, ima u njoj i šarma i pameti. Pa preskoči temu, jer se spetljano nalazi u njoj i vrati se na boks.
  • Sam ti rekao druže moj da je na današnji dan Mate Parlov nokautirao onog Migela Anhela Koelja, ajd Matori, daj još po dve „ utehuše“ da nazdravimo za zlatni dan YU boksa.

Zvono na vratima stana broj 9 pretilo je da otpadne od vibriranja. Zakucano onako šarlatanski klimavo o mali ekser koji se ljuljao u ritmu ding-donga. Kameni priđe vratima, pogleda kroz špijunku. Pred vratima je stajala Dara , ozarena od jutarnjeg sunca i neke nadolazeće sreće. U spojenim rukama, pridržavajući staklenu posudu kroz koju su virile šnenokle.

 

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

6 responses to “Bokser / Šnenokle se služe hladne/

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

My corner

Isječci moje životne filozofije, plodovi moje inspiracije, eksplozija mojih misli.

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Уместо дневника ...

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

%d bloggers like this: