Prosejano brašno sa mirisom ušećerenih badema

250115

Vraćajući se jutros iz pekare nije shvatila zašto je broj telefona i adresu stana dala pekarskom pomoćniku Perunu. Nije ona previše od sebe nikada u životu tražila, ali da joj recept za burek sa čvarcima i kajmakom bude izgovor za takav ishitren potez. Bože, ponavljala je u naletima panike to „bože“ šetajući od južnog do severnog zida stana.

-Doćiću danas do vas kada završim sa poslom, da vidite kako se pravi najbolji burek u gradu, onako nehajno preko ramena dobacio joj je Perun, tanjeći i razvlačeći testo preko ivice stola.

Ptica kukavica na zidnom satu koji je stajao iznad kuhinjskih vrata, izlazila je poslednji put tog prepodneva oglašavajući prelazak na drugačije računanje vremena. Rastuće. Nekako u ritmu tog sata i vremena, čulo se sinhronizovano kucanje na šarenim vratima koji je nosio težinu nalepljenog broja 8. Oprezno, nameštajući stopala na spolja, da dobiju što manju površinu škripanja parketa, privukla se vratima i pogledala kroz otvor za znatiželju. Pekarski pomoćnik prebacivao se  nervozno sa noge na nogu i krivio glavu u levo. U rukama je držao, savijenim u laktu, kao da drži kakvo dete, kore koje su se prelivale kao slapovi neke reke, a na tim slapovima kao most pružalo se veliko pakovanje pekarskog kvasca.

Rozamunda je toga prepodneva ispila osmu kafu i isto toliko puta okrenula šolju. Dok je čekala da se crni talog iscedi i u tom ceđenju napravi sliku. Pisala je novu priču. Između osmog i devetog  pasusa prestajala bi da piše i gledala u mrvice kafe. Slike se nisu prikazivale.To prazno stanje mašte ju je pomalo nerviralo. Šta jedna žena koja je duboko gazila pedesetu želi da dobije ovim pozivom mlađeg pekarskog pomoćnika u kuću. Pomislila je u jednom trenu da ga je mogla i roditi. Naježila se od urođenog stida. Ni sa godinama nije uspela tu svoju urođenu rečitu ishitrenost  da obuzda.

Još je pisala osmi pasus i u njemu  o alhemiji dodira. Pomislila je u jednom trenu da će umreti. Umreti od novog saznanja nemoći i novog osećaja koji joj je proletelo ispod miške. Žene su tada najranjivije, rekla je sebi na glas. Najranjivije kada ih dodiruju. Kakav paradoks. Nisu nigde, balansiraju u toj slatkoj nemoći i okreću se oko sopstvene sebe. Dodir ih baca do dubina slasti, pa ih izvlači vešto. Zaranja opet, a drugom rukom drži za kosu da mogu izroniti i udahnuti, opet i iznova. Do novog zarona.

***

Kada je mladi pekarski pomoćnik zakoračio u njen stan, toga trena, svaki ugao kuće poprimio je miris tek prosejanog brašna. Dok mu je raspremala sto za kore i stavljala na stolicu veliki olubljeni pleh, koji je bio velik kao pola pregradnog zida, nevešto sklepanog na brzinu koji je odvajao kuhinjicu i trpezariju, Rozamunda je pogledala u kvasac koji je doneo. Kao da joj je pročitao misao, reče joj:

-Stavi taj kvasac u frižider, radi će on i za par dana.

Sklonila je pogled sa belih fronlavih  kora, da joj ne primeti zbunjenost i pogledala vrh žute etikete na maloj kockici kvasca. Šta je mislio sa tim „ za par dana“. Nije ga ona pozvala na više dana. A možda je on došao kod nje da ostane, zaigra joj misao ili će možda doći ljubazno još jednom za par dana da joj napravi onu pitu koju pravi od zlatno žutih jabuka, što ih prvo baci u vis, da vidi hoće li se munja iz  njih pojaviti. Imala je potrebu da stalno razmišlja i pre prvog pogleda i dodira. Sa tim preterivanjima u sebi se uvek borila, ali bezuspešno. Pružila mu je  staru kariranu krpu,a onda se okrenula svojoj kupusavoj roze svesci i krenula da piše sledeći pasus. Zašto ljudi često žele da su neko drugi, pa se seti stare Indijske legende o malom žutom cvetu:

“Mali žuti cvet, cveta  samo jednu sezonu  i tada uvene. Kada je jedan posetilac ušao u  baštu , čitamo u priči, sa svih strana slušao je samo žalbe. Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zašto? Zato što je svo drvo palme korisno – plod, lišće, grane i stablo. Međutim kokosova palma zavidela je mangu, zato što se njegov plod za skupe novce izvozio iz Indije. Sve biljke su ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih mislila je da je druga biljka dala veći doprinos i dobila više. Oko posetioca koji je slušao samo žalbe zaustavilo se na jednom malom žutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu. Sagnuo se i upitao ga:

-Zašto se i ti ne žalis kao ostali?

Cvet je odgovrio:

-Posmatrao sam kokosovu palmu i zavideo joj na lišću koje se lelujalo na vetru. Poželeo sam da donosim divne, sočne plodove kao mango. Ali tada sam pomislio da ako je Bog želeo da budem kao kokosova palma ili mango, on bi mogao to da učini. Želeo je da budem mali žuti cvet pa zato želim da budem najbolji mali žuti cvet koji je ikad postojao.”

Podigla je pogled sa priče.Na dva koraka od nje, Perun se ogledao u staklu ugrejane rerne. Dok je čekao da se ispeče burek, istrčao je iz stana i na poljani ispred zgrade ubrao travku koja razume note. Ušao je zajapuren u stan , seo na drvenu stolicu preko puta Rozamunde koja je sada nešto novo pisala, pa švljala preko tog napisanog reda, i krenuo da svira neku staru sevdalinku. Zvučao je nestvarno. Bezvremenski. Rozamunda ga je pogledala i u pogledu mu uhvatila datum rođenja. U glavi je sabirala. Nosio je broj 4, koji se savršeno slagao sa njenim brojem 8, skoro u sedmu decimalu.

A onda se polako, da ne promeni tok misli okrenula ka Perunu, koji je sada već motao sledeći burek i pitala ga, onako mazno, kako to već mudre žene njenih godina znaju:

  • Da nam raspremim krevet?

Perun je pogleda na pola spuštenim pogledom, pa potvrdno klimnu samo glavom, da se ne zabroji u brojenju kora i jaja koje je lupao i razdvajao belance od žumanca jednom rukom.

***

Dok je vadila iz ormana belu uštirkanu posteljinu, pod jastuk mu je stavila ušećereni badem. Kada su prosuli svoja tela po belini izvezenih starom rukom vezilje sa Ohrida i prešli iz jave u snove, film koji se vrteo u toku noči, menjao se sa svetlom, kao što se i sama majušna čestica menja samim pogledom na nju.

  • Neće to ići bez trzaja, ali će ići, kroz san mu je

 

Pred jutro bi, pre nego Perun otvori oko vadila onaj badem i jela ga na prazan stomak.Tako mu je čitala i jela snove. Perun je posle sedam dana i sedam snova mislio ili da je lud ili omađijan. Počeo je da sanja samo nju, Rozamundu.

Jednog šućmurastog jutra, kada nebo još nije poprimilo boju svitanja, rekla mu je između dva sna:

  • Treba da me uzmeš za ženu.

Perun se promeškolji u belini vezenog jastuka, pogleda je okom zaljubljenog čoveka i klimnu glavom u znak odobravanja. Nije se on puno opirao toj misli, šta više, imao ju je već neko vreme pod levom miškom. Razmišljao je samo o ispunjenju legende svoga praoca Peruna, da li će se munja javiti, kada tri zlatne jabuke  baci sutra u nebo. Bio je to dan pred Tucindan, kada se deca ne smeju tući, jer će cela godina biti nemirna. Promeškolji se još jednom i nežno ušuška u tu ženinu toplinu.

 

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

My corner

Isječci moje životne filozofije, plodovi moje inspiracije, eksplozija mojih misli.

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Уместо дневника ...

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

%d bloggers like this: