Čaj u sedam

 1611

Dok su tri stare prijateljice sa smešno nakrivljenim crnim šeširićima, opšivenim tilom, koji su se blago klanjali u desno otvarale požutela vrata stana broj šest dan je već gubio svoju ideju o svrsishodnosti života. Suton je tu ideju već počeo da jede. Dok su u redu po visini, koja se topila godinama, prelazile preko kućnog praga već su zaboravile na povod sopstvenog okupljanja.

 -Kako ti smešno mirišeš na cveće- rekla je Ruža gledajući u potiljak svoju prijateljicu Smilju.

 – Pa zar i ti nisi neko cveće, zagrcnu se na zadnjem slogu, od loše zalepljene proteze Smilja. I nije mi jasno zašto ti imaš tu potrebu da me stalno komentarišeš i opominješ kao da sam malo dete, ja nisam prosta u odnosima, uzjoguni se opet Smilja.

-Koliko ti puniš godina u junu, žacnu Smilja Ružu.

 – Isto koliko i ti u maju, vrati joj Ruža.

 – Ali ja ne znam koliko godina punim u maju, zato i pitam.

 – Ne znaš za godine,a koliko si muškaraca u životu imala, to znaš. Tvoj mozak stalno zaboravlja selektivno, vidim ja.

 – Radoooo, ooo Radooo,gde se ona sada izgubila?

– Pere ruke već dva sata, precizno vodi evidenciju Ruža.

 – Tu sam, blagim glasom koji se gubi iza belih vrata sa malim staklenim prozorom, kroz koje samo vertikalno prolazi spoljno svetlo, odgovara Rada. Prijateljice je češće od milja zovu „bela„ Rada, zbog svih nijansi beline koji su joj prosuti po kratkoj kovrđavoj kosi.

 -Požuri, kao boga te molim, Smilja je opet počela da razgovara na latinskom, ništa je ne razumem.Pomagaj.

– Kakvi kraljevski kučići, bok te molovao, mostovi na Temzi i Elizabeta Prva, Vojvoda od Edinburga, prinčevi, princeze i snajka im nova-Kejt Midlton.

– OOOooo Rado, pomagaj. Opet se pogubila.

***

       Dok je utapkavala male nežne ruke u beli frotirski peškir, Rada je razmišljala kako joj je život tako brzo odleteo. Ne preleteo, već odleteo. To je bila preciznija reč. Dok je izlazila iz malog toaleta u kome su zidovi mirisali na  morsku travu , okrenula se još jednom da proveri da li je okrenula bateriju ili je voda nastavila da teče. U tom trenutku, žuti “ iskrin” telefon koji je stajao na drvenom postolju pored prekidača oglasio se reskim zvonom. Podigla je slušalicu i nije rekla ni reč. Nije ni trebala, sa druge strane žice pevušio je baritonski muški glas:

–     Dobarrr dannn, dobarrr dannn, ja sam majstor Toma i popravljam i opravljam stare stvari. Mašine, bojlere, pegle, tostere. Živim u blizini i komšijama I stalnim mušterijama dajem popust.

 –     Sanjala sam čudan san noćas Tomo, prozbori spremno Rada kao da je očekivala jedan ovakav telefonski poziv.

–     Ja ne znam ništa o snovima, samo o mašinama, brecnu se Toma

–     Stajala sam ispred slike jednog našeg poznatog slikara i poželela da uđem u nju. Onako izistinski poželela, da zakoračim u platno. Jurila me je plava svetlost nekih bivših svetova po sobi.Prenatrpana, lomljiva, nežna lica po obodu slike su pružala ruke. Svetlost je jurila svom snagom ka ivici platna, a ja sam zaslepljena trenutkom zakoračila ka sredini. Obrisi ružičaste senke, bez lica su pružala ruke i zvala. I znate šta sam uradila majstor Tomo. Ne znate, naravno. Ušla sam u sliku. Ušla, tako oprezno i nežno, da ne remetim kompoziciju. Ne znam da li me shvatate, prozborila je Rada, čisto da oseti da li je majstor sa druge strane telefonske žice prati.

  • Da li vi majstore, osim mašina opravljate i duše?

  • Gospođo, bićete prezadovoljni uslugom…

  • Ne sumnjam gospodine. A s kim imam čast da razgovaram? zapita ga zbunjena Rada

  • Ja sam majstor gospođo, majstor za male kućne aparate

  • Ja nisam zvala majstora, brecnu se Rada

–     Niste vi mene zvali gospođo,  zvao sam ja vas, Ja sam vam pre neki dan ubacio flajer u poštansko sanduče, nastavio je Toma svoj unapred spremljen govor.

–     Ali meni nije u kvaru ni jedan aparat, samo se plašim pomalo ovih mojih godina, jer su se skupile na gomilu one dve sedmice, pa me kao dve sekire prate i opominju da mogu da odem.

–     Ih! Ne preterujte. Vaš glas odaje živahnu osobu… I za to stanje imamo rešenje! Unećemo aneks u ugovor kojim ćemo precizirati spisak popravke koju bi obavljali na godišnjem nivou,precizno joj objasni Toma.

–     Gospodine, meni ne treba majstor, meni je pre potreban bog za ispovest sopstvenih gluposti.

–     Žao mi je gospođo,mene su učili da razgovaram samo sa žicama.

–     Prjatan vam dan , majstore, tiho spuštajući žutu slušalicu prošaputa Rada.

 ***

Kada je tiho na vrhovima starih  papuča ušla u sobu, Rada je zatekla Ružu, zavaljenu u bledozelenu  fotelju kako pukće i zviždi u isto vreme. Glavu je pridržavala podbočenom desnom rukom, koja se zacrvenela na pregibu držanja. Njeno zviždanje polako je prelazilo u hrkanje od kojeg su staklene vinske čaše na trećem spratu zvonile u ritmu činele. Smilja je sedela na krevetu i klatila noge u ritmu pesme koju je tiho pevušila. Latinski je u međuvremenu zamenila engleskim i ponavljala već peti put istu strofu stare dečije pesmice.

 

The beauty swinger elephant

The elephant mica

Married one day

Below the tops of banana tree

/prevod pesme: Slon lepotan:

Slon lepotan dondolan

I slonica mica

Vencali se jednog dana

Ispod krosnji od banana./

– Devojke, devojkeee , ponovi reč blago, pa pošto nisu odgovarale na blagost, lupi jače dlanom o dlan i cokne usnama Rada. Vreme je, reče onako za sebe, pa izgovori tu reč još jednom, kidajuči je na slogove i vrteći je na vrhu jezika.   Vreme je jedna glupa kategorija, zaključi odlučno. Vreme je devojke, ponovi opet reč vreme, za jedan dobar čaj u sedam.

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

4 responses to “Čaj u sedam

  1. davidovic ljiljana

    Predivna pricica…Koliko znace prijatelji i u poznim godinama,jos kad ih ti ukrasis i napravis simpatico luckastim!Uzivala sam dok sam je citala!💖🌹

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Мој мали блог

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

Priče o rečima

Odakle dolaze, šta znače, i još mnogo toga

Anton The Fighter

Anton je misteriozni stranac zarobljen u telu dvadesetjednogodišnjaka. Mašta, proze, njegov život.

evoblogamoga

žica na ptici

%d bloggers like this: