TeLo

ji je visio na jugoistočnom zidu. Sigurno je vrteo na prazno celu noć, pomisli. Priđe ugaonokuhinjskom element, pa otvori viseći stakleni deo i izvadi dve različite šolje. Džezvu od rosfraja je već imao spremnu na šporetu. Šolje su crveno-bela i crno-bela, na pruge. Sebi uvek nameni šolju u bojama omiljenog fudbalskog kluba. Službenom licu nameni onu drugu, crveno-belu. Mladić sa visokim zaliscima i zatupastim čelom ga pogleda znatiželjno izvijajući desnu obrvu. - Kako ste znali? Upita ga samozadovoljnim osmehom koji je počinjao u dnu usana da mu nekontrolisano titra. Tika ga odmeri još jednom ispitivački, pa suzi oči i reče: - Vidi se odmah manjak ukusa. Pa krenu da ispituje službeno lice dok je mešao crnu tekućinu, koja je u sredini džezve pravila čaroban vir. A da li vi možda znate koja je postava igrača bila u Dream Team-u Brazila iz 1962? Da li znate koji je nadimak Ronaldinja? Koju kremu za brijanje je reklamirao Bekenbauer ? Gde je rođen Euzebio? Tika ga još jednom premeri svojim prodornim zelenim okom između drugog i trećeg podizanja pene uzavrele kafe, pa više sebi u bradu promrmlja: - Tako sam i mislio. Znate, pobuni se sada službeno lice, ja nisam došao kod vas da razgovaramo o fudbalu. Fudbal je sport koji mi je najmanje interesantan, čak mi je nekako i gadan. Tiki na ovu konstataciju plavi čovek sa zaliscima počinje da biva još gadniji. Službeno lice nastavlja, imam nalog za pretres vašeg stana i odobrenje da vas privedem u stanicu milicije ako se opirete službenom licu na dužnosti. Ma ja sve dragi inspektore hoću nešto da vas pitam, naravno, ako dozvoljavate: - Zašto je meni, malom čoveku iz predgrađa pripala ta čast da sa vama popijem svoju prvu jutarnju nedeljnu kafu? I još me zanima, zašto mislite da bi se opirao istrazi. Meni ovo novo istraživačko iskustvo sve više postaje zanimljivo.Toliko sam radoznao da jedva čekam da krenemo. Tada se seti golog ženskog tela koje se nalazilo u njegovoj spavaćoj sobi. *** - Gospodine Tihomire, pa uz ime mi doda i moje čuveno istorijsko prezime, da li je vaš deda onaj poznati udbaš (prim.aut: član državne bezbednosti, bezbednosno-obaveštajna služba i tajna policija za vreme druge Jugoslavije ) što je 1948. godine na sednici CK SKJ ( Centralni Komitet Saveza Komunista Jugoslavije) napravio onu čuvenu papazjaniju sa bacanjem članske knjižice u lice tadašnjem sekretaru organizacije i vređao sve članove izvršnog odbora i bacio im na pod ključeve vile u Užičkoj ulici koju je od Komiteta dobio za zasluge u borbi i radu u UDB-i. - Jeste, rekoh, moj deda, glavom i bradom. Ali mi dragi inspektore još nije jasno, što u nedeljno jutro potežemo pokojnika, koji je već dugi niz godina spakovan u kovčeg i sahranjen u njegovom rodnom mestu, na njegovoj rodnoj grudi. - Polako gospodine Tihomire, doćićemo i do toga - A da li je vaš pokojni deda imao sestru? - Imao, rekoh. Mislim da je još živa. - A da li ta njegova sestra, živi u Londonu? - Živi, koliko ja znam. Deda je davno prekinuo sve kontakte sa njom, pošto se udala za komandanta jedne paravojne formacije, protiv koje se deda i borio. Mislim da ju je poslednji put video upravo te 1948. godine kada im je na surčinskom aerodromu dao dve avionske karte u jednom pravcu. - E, vidite Tihomire, naglasi punoću moga imena, ta vaša baba-tetka koje se vi i ne sećate nam je izašla u susret i dala vašu novu adresu stanovanja. Kod nje su prvo zakucali agenti MI6 posle otkrivanja čudne izbledele adrese na koverti pisma koje su pronašli u prostoriji zločina. Zločina, ponovi Tika, zbunjeno. Dada, tačnije ubistva. Kolege iz te strane službe su angažovali specijalnog forenzičara, pošto su postojali samo obrisi slova nekog čudnog pisma. Koverta sa vašim imenom, prezimenom i adresom na poleđini, doduše nečitka, pronađena je u kanti jednog luksuznog hotela u kome je boravio i gde je ubijen dotični ser. Pričam vam dragi Tihomire o gospodinu visokog ranga, koji je bio cenjeni ministar u gornjem domu engleskog Parlamenta, usko povezan sa članovima engleske kraljevske porodice i sa mnogim aferama koje su potresale već godinama “ Majku svih Parlamenata”. Od njegovih kolega čuo sam da nije bio baš omiljen. Mada nam to u ovoj našoj istrazi ne može baš pomoći. Tika ga pogleda sada još čudnije, pa suzi oči u polubesu i zbunjenosti. - Da li vi dragi inspektore znate koje je moje zanimanje? - Koliko sam uspeo da saznam o vama, Tihomire, vi ste sportski novinar. Ne baš uspešan, rekao bih, pošto sam obavešten da pratite samo drugu “B” ligu. - Uspešan ili ne, ne vidim kakve veze ja imam sa tamo nekim ubistvom engleskog ministra? Tu sam ja da razjasnim ovu zavrzlamu, reče inspektor sa malim ušima. - Da li ste možda Tihomire, svojoj baba-tetki nekada poslali pismo, paket, neki pisani dokument?. Možda bi nam za početak ta informacija pomogla, doda visoki plavi čovek. - Samo sam jednom baki poslao pismo sa dokumentima. Mislim da su to bili bakina krštenica i prepiska vlasničkog lista zemlje koju je posedovala u svom sada već starom životu. Ne sećam se kada sam slao dokumenta, ali davno je to bilo. - Eto, to bi moglo da nam pomogne, ni sam inspektor nije znao kako, ali je to izgovorio da bi smirio Tiku koji je počeo da se vrpolji na stolici. Da niste za još jednu kafu, vidim da ćemo se malo duže zadržati u priči, reče Tika ne čekajući odgovor i stavljajući novu vodu u džezvu. Pomislio je opet o ženskom golom telu koje je ležalo u njegovom krevetu. *** Reski zvuk mobilnog telefona prekinu prolećnu tišinu. Inspektor se javi na treće zvono. Drugi glas čuo se kroz šuštanje u pozadini. Inspektor je ponavljao rečicu “da” spojenu više puta sa dugim pauzama u čekanju i klimanju glave. Kada je završio razgovor naglo je ustao i skoro oborio stolicu. - Slučaj je rešen, reče sa osećajem olakšanja koje se osećalo u glasu i vazduhu, načelnik mi je upravo javio da su se javile kolege koje koordiniraju između njihove i naše službe. Tu reč službe izgovorio je malo tiše. - Dobro, rešeno je reče Tika, ali mislim da zaslužujem maker neku reč objašnjenja, neku reč koja bi mi spasila ovaj već propali dan. -Dragi Tiko, sada mu se inspektor obrati nadimkom. Mislim da neću prekršiti pravila službe ako vam kažem, da je ceo slučaj jedna zavrzlama u koju ste slučajno upali. Iz službe su mi javili da je to vaše pismo bilo svakodneno korišćeno u prepisci između vaše bake i njene dobre stare prijateljice. Jedne stare otmene Engleskinje sa roze šeširom na glavi i zlatnim paspulima opšivenim “CoCo Shanel” kostimom na sebi, sa kojom je vaša baka ispijala nedeljne čajeve i razmenjivala kulinarske recepte. Moram naglasiti da je ta stara dama potomak jedne još starije grofovske porodice iz Škotske. A znate kako to obično ide. Takve porodice hoće da iznedre neke čudne potomke, sa još čudnijim seksualnim opredeljima. To mu dođe kao neka kazna, šta li već, ubaci inspektor. Pretpostavka je da je vaša baka u kovertu ubacila ( koje se nalazi kod nje već dvadesetak godina, a sa vašim imenom i prezimenom adresiranim na poleđini, koje se jedva primećuje od bledila i godina) I poslala svojoj otmenoj engleskoj prijateljici neki recept. Unuk dotične, koji je bio kurir u ovoj prepisci, uzeo je dati koverat, misleći da se u njemu nalaze novci. Koverat je stavio u zadnji džep svojih uglačanih dendi pantalona. Kada se našao sa svojim vremešnim ljubavnim partnerom u tom otmenom hotelu, koverta mu je ispala iz džepa. Kovertu je našla sobarica te večeri kada je pronašla i telo golog mrtvog sera u krevetu. Kovertu je bacila u korpu pored ulaznih vrata. Pretpostavka je da je ubistvo učinjeno u afektu. Ljubavnom afektu. Kada su otvorili koverat u njemu se nalazio savršeni recept za tradicionalnu srpsku sarmu sa suvim svinjskim rebrima . To im je bio prvi trag. I jedini. Dok je ispraćao plavog čoveka sa malim ušima i zaključavao donju bravu, pomislio je da mu je inspektor dao savršenu ideju za nedeljni ručak. Tiho se ušunjao u spavaću sobu i legao pored toplog ženskog tela. 

 

  • Ko je? šušnu u bradu Tihomir –Tika dok se tetura kroz mračni hodnik šutirajući već vremenom išutirane cipele do ulaznih vrata u sopstvenim isparenjima burne subotnje noći. Misli da će uskoro povratiti sopstveni želudačni sadržaj. Uzdržava se. Koja budala zvoni nedeljom pre podne, pomisli za sebe.
  • Policija, javlja se duboki bariton sa druge strane kvake.

Tihomir se približi malom otvoru na već požutelim vratima, skloni metalnu klapnu i namesti oko na nišan. Trepne dva puta. Nešto veliko plavo sa malenim ušima namršti mu se u lice.

***

Tika otvori vrata i jednim brzim pokretom ruke pozva nepoznatog čoveka u svoj omanji stan. Kada je veliki plavi čovek zakoračio na hrastov parket, Tika levom rukom i jednim spretnim okretom zaključa vrata. Pruži  korak pre službenog lica ka maloj kuhinjici u dnu hodnika. Dok je pravio treći korak okrenu se ka televizoru koji je visio na jugoistočnom zidu. Sigurno je vrteo na prazno celu noć, pomisli. Priđe ugaonokuhinjskom element, pa otvori viseći stakleni deo i izvadi dve različite šolje. Džezvu od rosfraja je već imao spremnu na šporetu. Šolje su crveno-bela i crno-bela, na pruge. Sebi uvek nameni šolju u bojama omiljenog fudbalskog kluba. Službenom licu nameni onu drugu, crveno-belu. Mladić sa visokim zaliscima i zatupastim čelom ga pogleda znatiželjno izvijajući desnu obrvu.

  • Kako ste znali? Upita ga samozadovoljnim osmehom koji je počinjao u dnu usana da mu nekontrolisano titra.

Tika ga odmeri još jednom ispitivački, pa suzi oči i reče:

  • Vidi se odmah manjak ukusa. Pa krenu da ispituje službeno lice dok je mešao crnu tekućinu, koja je u sredini džezve pravila čaroban vir. A da li vi možda znate koja je postava igrača bila u Dream Team-u Brazila iz  1962? Da li znate koji je nadimak Ronaldinja? Koju kremu za brijanje je reklamirao Bekenbauer ? Gde je rođen Euzebio?

Tika ga još jednom premeri svojim prodornim zelenim okom između drugog i trećeg podizanja pene  uzavrele kafe, pa više sebi u bradu promrmlja:

  • Tako sam i mislio.

Znate, pobuni se sada službeno lice, ja nisam došao kod vas da razgovaramo o fudbalu. Fudbal je sport koji mi je najmanje interesantan, čak mi je nekako i gadan. Tiki na ovu konstataciju plavi čovek sa zaliscima počinje da biva još gadniji. Službeno lice nastavlja, imam nalog za pretres vašeg stana i odobrenje da vas privedem u stanicu milicije ako se opirete službenom licu na dužnosti.

Ma ja sve dragi inspektore hoću nešto da vas pitam, naravno, ako dozvoljavate:

  • Zašto je meni, malom čoveku iz predgrađa pripala ta čast da sa vama popijem svoju prvu jutarnju nedeljnu kafu? I još me zanima, zašto mislite da bi se opirao istrazi. Meni ovo novo istraživačko iskustvo sve više postaje zanimljivo.Toliko sam radoznao da jedva čekam da krenemo.

Tada se seti golog ženskog tela koje se nalazilo u njegovoj spavaćoj sobi.

 

***

  • Gospodine Tihomire, pa uz ime mi doda i moje čuveno istorijsko prezime, da li je vaš deda onaj  poznati  udbaš (prim.aut: član  državne bezbednosti, bezbednosno-obaveštajna služba i tajna policija za vreme druge Jugoslavije )  što je  godine  na sednici  CK SKJ        ( Centralni Komitet Saveza Komunista Jugoslavije) napravio  onu čuvenu papazjaniju sa bacanjem članske knjižice u lice tadašnjem sekretaru organizacije i vređao sve članove izvršnog odbora i bacio im na pod ključeve vile u Užičkoj ulici koju je od Komiteta dobio za zasluge u borbi i radu u UDB-i.
  • Jeste, rekoh, moj deda, glavom i bradom. Ali mi dragi inspektore još nije jasno, što u nedeljno jutro potežemo pokojnika, koji je već dugi niz godina spakovan u kovčeg i sahranjen u njegovom rodnom mestu, na njegovoj rodnoj grudi.
  • Polako gospodine Tihomire, doćićemo i do toga
  • A da li je vaš pokojni deda imao sestru?
  • Imao, rekoh. Mislim da je još živa.
  • A da li ta njegova sestra, živi u Londonu?
  • Živi, koliko ja znam. Deda je davno prekinuo sve kontakte sa njom, pošto se udala za komandanta jedne paravojne formacije, protiv koje se deda i borio. Mislim da ju je poslednji put video upravo te 1948. godine kada im je na surčinskom aerodromu dao dve avionske karte u jednom pravcu.
  • E, vidite Tihomire, naglasi punoću moga imena, ta vaša baba-tetka koje se vi i ne sećate nam je izašla u susret i dala vašu novu adresu stanovanja. Kod nje su prvo zakucali agenti MI6 posle otkrivanja čudne izbledele adrese na koverti pisma koje su pronašli u prostoriji zločina. Zločina, ponovi Tika, zbunjeno. Dada, tačnije ubistva. Kolege iz te strane službe su angažovali specijalnog  forenzičara, pošto su postojali samo obrisi slova nekog čudnog pisma. Koverta sa vašim imenom, prezimenom i adresom na poleđini, doduše nečitka, pronađena je u kanti jednog luksuznog hotela u kome je boravio i gde je ubijen dotični ser. Pričam vam dragi Tihomire o gospodinu visokog ranga, koji je bio cenjeni ministar u  gornjem domu engleskog Parlamenta, usko povezan sa članovima engleske kraljevske porodice i sa mnogim aferama koje su potresale već godinama “ Majku svih Parlamenata”. Od njegovih kolega čuo sam da nije bio baš omiljen. Mada nam to u ovoj našoj istrazi ne može baš pomoći.

Tika ga pogleda sada još čudnije, pa suzi oči u polubesu i zbunjenosti.

  • Da li vi dragi inspektore znate koje je moje zanimanje?
  • Koliko sam uspeo da saznam o vama, Tihomire, vi ste sportski novinar. Ne baš uspešan, rekao bih, pošto sam obavešten da pratite samo drugu “B”
  • Uspešan ili ne, ne vidim kakve veze ja imam sa tamo nekim ubistvom engleskog ministra?

Tu sam ja da razjasnim ovu zavrzlamu, reče inspektor sa malim ušima.

  • Da li ste možda Tihomire, svojoj baba-tetki nekada poslali pismo, paket, neki pisani dokument?. Možda bi nam za početak ta informacija pomogla, doda visoki plavi čovek.
  • Samo sam jednom baki poslao pismo sa dokumentima. Mislim da su to bili bakina krštenica i prepiska vlasničkog lista zemlje koju je posedovala u svom sada već starom životu. Ne sećam se kada sam slao dokumenta, ali davno je to bilo.
  • Eto, to bi moglo da nam pomogne, ni sam inspektor nije znao kako, ali je to izgovorio da bi smirio Tiku koji je počeo da se vrpolji na stolici.

Da niste za još jednu kafu, vidim da ćemo se malo duže zadržati u priči, reče Tika ne čekajući odgovor i stavljajući novu vodu u džezvu. Pomislio je opet o ženskom golom telu koje je ležalo u njegovom krevetu.

***

Reski zvuk mobilnog telefona prekinu prolećnu tišinu. Inspektor se javi na treće zvono. Drugi glas čuo se kroz šuštanje u pozadini. Inspektor je ponavljao rečicu “da” spojenu  više puta sa dugim pauzama u čekanju i klimanju glave. Kada je završio razgovor naglo je ustao i skoro oborio stolicu.

  • Slučaj je rešen, reče sa osećajem olakšanja koje se osećalo u glasu i vazduhu, načelnik mi je upravo javio da su se javile kolege koje koordiniraju između njihove i naše službe. Tu reč službe izgovorio je malo tiše.
  • Dobro, rešeno je reče Tika, ali mislim da zaslužujem maker neku reč objašnjenja, neku reč koja bi mi spasila ovaj već propali dan.

-Dragi Tiko, sada mu se inspektor obrati nadimkom. Mislim da neću prekršiti pravila službe ako vam kažem, da je ceo slučaj jedna zavrzlama u koju ste slučajno upali. Iz službe su mi javili da je to vaše pismo bilo  svakodneno korišćeno u prepisci između vaše bake i njene dobre stare prijateljice. Jedne stare otmene Engleskinje sa roze šeširom na glavi  i zlatnim paspulima opšivenim “CoCo Shanel”  kostimom na sebi, sa kojom je vaša baka ispijala  nedeljne čajeve i razmenjivala kulinarske recepte. Moram naglasiti da je ta stara dama potomak jedne još starije grofovske porodice iz Škotske. A znate kako to obično ide. Takve porodice hoće da iznedre neke čudne potomke, sa još čudnijim seksualnim opredeljima. To mu dođe kao neka kazna, šta li već, ubaci inspektor. Pretpostavka je da je vaša baka u kovertu ubacila ( koje se nalazi kod nje već dvadesetak godina, a sa vašim imenom i prezimenom adresiranim na poleđini, koje se jedva primećuje od bledila i godina)   I poslala svojoj otmenoj engleskoj  prijateljici neki recept. Unuk dotične, koji je bio kurir u ovoj prepisci, uzeo je dati koverat, misleći da se u njemu nalaze novci. Koverat je stavio u zadnji džep svojih uglačanih dendi pantalona. Kada se našao sa svojim vremešnim ljubavnim partnerom u tom otmenom hotelu, koverta mu je ispala iz džepa. Kovertu je našla sobarica te večeri kada je pronašla i telo golog mrtvog sera u krevetu. Kovertu je bacila u korpu pored ulaznih vrata. Pretpostavka je da je ubistvo učinjeno u afektu. Ljubavnom afektu. Kada su otvorili koverat  u njemu se nalazio  savršeni recept za tradicionalnu srpsku sarmu sa suvim svinjskim rebrima . To im je bio prvi trag. I jedini.

Dok je ispraćao plavog čoveka sa malim ušima  i zaključavao donju bravu, pomislio je da mu je inspektor dao savršenu ideju za nedeljni ručak. Tiho se ušunjao u spavaću sobu i legao pored toplog ženskog tela.

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

4 responses to “TeLo

  1. Mistično i zanimljivo. 🙂

    Liked by 1 person

  2. ihajjaj super recept daj. odlična priča, odlična

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

My corner

Isječci moje životne filozofije, plodovi moje inspiracije, eksplozija mojih misli.

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Уместо дневника ...

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

%d bloggers like this: