KRAVE

krave

Ptice su kriknule to jutro. Nekako snažnije. Zatresle plavo avgustovsko nebo ispod Dinare. Jela se promeškolji ispod vunenog jorgana, letnjeg. Pogleda kroz mali drveni prozor.Dan je već dobro počeo da jede jutro.
Navuče štrikani džemper sa isheklanim ružama po rubovima i dva pauna u hladu drveta kako se ljube.Ubaci bosa ogrubela stopala u kaljače.Stavi kosu pod maramu boje jorgovana, pa liznu kraj da bolje napravi čvor pod bradom.Kokoške su već jako mahale krilima i kljucale jedna drugu nervozno.Krave su mukale iz štale. Prvo pusti kokoške, da se ne satru, pomisli.
Njene su krave blage i dobre. Svakoj je dala ime, svakoj znala dan rođenja i decu im davala samo u dobre kuće. Rumenka je bila kao purpurna zora, pa bi je sve ispod trepavica onako umilno gledala. Ona je bila glavna. Nosila klepetušu i dozivala stado. Žuja je bila kao sunce ogrejano sa belim belegom na čelu u obliku srca. Šarulja je bila kao polje u cvatu, sa pobacanim cvećem runolista po trbuhu. Mladenka je bila još malo tele, šepurila se najviše od svih i svoj trbuh sa malim vimenom najviše zabacivala u hodu.
-Oooo Jelooo, viče joj prva komšinica Daka sa malog brda Glavice
-ooojjj, odvaća Jela.
-Ne idi niđe danas, spremaj stvari, biće belaja, eno rekoše mi u selu, idu vojnici od Livna.Krenuli pred zoru.
-Ma to oni dolje, u selu, pričaju već mesec dana.Moram krave poterati.Imam danas naručenog mleka.Mora biti friško i slatko.
-Ne benavi se, nemoj zalud glavu pod panj stavljati. Ajd“ popakuj stvari, možeš na kola kod Vučena stati.Vodi on sve svoje i djecu je neku pokupio.Ima reče mesta i za tebe.
-Aj“te vi svojom rabotom, odo“ ja krave na Gnjat poterati.
Znala je Daka da se sa Jelom nikad nije ni moglo pregovarati. Tu tvrdoglavu crtu dolinarsku nasledila je još od svoga đeda Pere. I svi su joj u porodici nekako bili takvi, na svoju ruku.
Ode Jela do tora, pa pusti i ovce da po šljiviku pasu.Uze svoj vrbov štap i potera krave. Ide tako ona, ide uskim kamenitim putićem.Sa strane puta nabacano granje , pa upleteno i opšiveno rosom. Buka je jutros neka. Viču ljudi i dozivaju se sa brda. Misli Jela, još jedno nesretno jutro ove 1995. Misli, proćiće i ono, samo da se ove moje blage krave napasu i umire. Ide Mladenka na začelju kolone i repom tera muve. Uši joj mrdaju na jutru. Okrenu se Rumenka da vidi gde je Jela. Pogleda je blagim oćima i nastavi poznati put.
***
Prolomi se nebo, pucnji neki i dim se vidi. Krenulo sve na moju Jelu. Kao da je sam sveti Ilija krenuo u pohode. Juri Jela, juri sa pašnjaka ispod Dinare. Vatra neka jede joj žito u trećoj livadi podno kuće i dim neki crni od kokošinjca se vidi. Juri Jela, noge satire. Marama joj se odveza. Marama boje jorgovana, pa skliznu sa sede kose. Pletenica joj se od šnala odvoji, pa pade na ogrubela ramena. Šta to može biti, misli Jela. Koja to neman ili jad ili koje zlo ljudsko. Uvrteše joj se podsuknja i suknja, pa napraviše zabunu. Saplete se moja Jela, pade na ljuti bosanski kamen, pa pocepa crne štrikane čarape. Ustade, vrletna, pojuri još jače. Ovce mekeću, nebo cepaju. Crni dim joj pred očima, juri, juri kao dorat iz priča stare joj majke. Crni neki ljudi i crne im neke oči idu joj u susret. Pa pucaju, kao poludeli. Pucaju bez reda,u nebo, u ovce, u kamen. Pucaju i viču.Vika joj zapara uši, dim joj zamuti vid. Stade moja Jela, klecnuše joj noge na pragu kuće. Ptice kriknuše jače. Glava joj leže na stari djedov prag kamenite kuće u dolini, ispod šljive, u selu koje više muške glave nema. Vatra buknu jače.Jače, do neba.Jače da javi, da više živih u tom selu nema.

***
Ako vas kojim slučajem put potera duž Dinare ka moru, u jednom malom bosanskom selu gde najhladnija izvorska voda teče. U koritu ispod puta četiri krave mirno pasu i gledaju vas svojim pitomim i blagim očima ispod dugih trepavica. Zastanite i pomuzite ih. Tu mleko samo od ljubavi teče.

( u sećanje na baku koju upoznala nikada nisam.Mirno spavaj Jelena Jelo Nenadić ( rođ. Trkulja), 1922-1942, selo Grkovci, opština Bosansko Grahovo, Bosna , tvoga groba više nema. Sada na tom mestu ponekad rastu cvetovi)

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

4 responses to “KRAVE

  1. Ah, toliko lepo i slikovito pises da sam svaku Tvoju recenicu mogla da zamislim u glavi dok sam je citala. A onda si me rasplakala, a obicno vise placem zbog zivotinja nego ljudi. Evo, ti si me podsetila da ipak ima onih na dve noge koji zasluzuju nase emocije ❤ . Tezak tekst, ali zaista dobar. Cista 10ka od mene.

    Liked by 1 person

  2. hvala draga Tatjančice, hvala ti do neba za divne reči pohvale 🙂

    Liked by 1 person

    • Nema na ceme, zaista ❤ 🙂 . Toliko imas (za moj ukus) dobar nacin pisanja da svaki put budem iskreno zadivljena. Evo, malopre sam procitala novi tekst o zimskim gumama i zakljucila sam da moram da budem redovni posetilac bloga. Ne sto me neko tera, vec sto to zelim ❤ 😀 .

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Мој мали блог

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

Priče o rečima

Odakle dolaze, šta znače, i još mnogo toga

Anton The Fighter

Anton je misteriozni stranac zarobljen u telu dvadesetjednogodišnjaka. Mašta, proze, njegov život.

evoblogamoga

žica na ptici

%d bloggers like this: