PLavA KoŠuljA ( VOZom u KruG )

1107
Otac joj je reklao da će ih za osamnaesti rođendan fotografisati. Nju i njenog brata. Blizanci su. I nekako u tim godinama nisu se puno razlikovali.Kratko podšišani sa kosom teranom na desnu stranu kao morski talas i prednjim zubima na razdeljak i rupicom na bradi. U plavim košuljama koje je mater toga dana uštirkala i opeglala na crtu.
Otac je sliku na kojoj se smeše prednji zubi na razdeljak i sa drvenom kućom u pozadini i ružama u punom cvatu poslao kumu Bradatom koji je radio kao pomoćni radnik na poslovima zidanja i sa nekim malim znanjem o šalovanju i armiranju na gradilištu u Sloveniji.
Kum je sliku nasmejanih plavih košulja zalepio na prednju stranu metalnog ormana kolektivne spavaonice, barake broj 3, gradilišta „Krško“.
Šef gradilišta, predobri Franc koji je svake prve nedelje u mesecu obilazio spavaonice i zatvarao oči na krš i lom koji su pravili radnici iz južnih Republika spazi veseli par očiju u mirisu ruža.

– sinovi?
– botrovala ( pre. kumovi ), reče Bradati
– fantje ( prev. momci )
– jok, fant i dekle ( prev. momak i devojka )

Onda bi Franc prišao bliže i udubio se u sliku sa drvenom kućom u pozadini i nasmejao se plavim košuljama.
Toga dana je šef gradilišta iz Laškog došao ranije kući, ogrejao ruke o toplu peć koja je stajala prislonjena na severni zid roditeljske kuće i rekao svojoj ljupkoj ženi Mojci da je red da njihov najstariji sin, njihov prvenac i najnežnije i najnaočitije dete, kojem beše već preko dvadesetak godina upozna neko žensko čeljade, jer će uskoro ostati sam u ovom omalenom mestu u kojem su mu sve neke dalje ili bliže sestre. A za to upoznavanje, njegov dobri otac Franc ima plan, baš tako je rekao. U glavi su mu se vrteli obrisi plave košulje.
Toga pretoplog i vlažnog julskog dana, kada se topio i poslednji sneg sa vrhova Pokljuke sklopljen je trojni pakt. Savez su sačinjavali otac plavih košulja i kum nasmejanih vrhova usana i kumov šef. Veza je uspostavljena preko službenih telefona očeve firme i narandžastog telefona buduće elektrane „Krško“. Decu će poslati na letovanje, tako su rešili, kod dugogodišnjeg prijatelja Tončija. Barba Tonči je iz Omiša. Omiš je blizu Splita. Neka se deca nađu na pola puta, pa nek nastave zajedno putovanje.Tako će imati i malo vremena da se upoznaju. Moram napomenuti da ni plava košulja, a ni dobri nežni mladić iz Laškog nikada nisu videli voz.
***

Devojka u plavoj košulji nesigurnim koracima, noseći karirani kofer u desnoj ruci dolazi na prazni peron velegradske stanice. Dok se nervozno okreće, železnički radnici u uniformi od zelene čoje preskaču šine i jure ka zadnjem peronu, kako bi mašinovođi osvetlili put. Pospanim njanjkavim glasom šalterska službenica obaveštava o postavljanju voza “ Jadran expres-a” za Split. Mrzovoljnim glasom saopštava: Voz broj 833 za Split preko Rume, Sremske Mitrovice,Slavonskog Broda, Novske..polazi sa trećeg koloseka.
Devojka ulazi u plavičasti voz. Kupei su skoro prazni. Ustajali vazduh sa smradom urina širi se hodnikom. Otvara široko prozore da otera smrad. Mladić sa pantalonama kaki boje seda preko puta nje. Otvara žute novine i počinje da čita. Ćutanje se sada već raširilo u prostoru između prljavih bordo sedišta. Voz kreće. Na izlasku iz grada, dok huka voza polako zauzima prostor mraka, kondukter u zelenoj uniformi ulazi u kupe. Levim okom gleda kartu, a desnom nogom je već u hodniku. Vadi cigare iz gornjeg džepa uniforme, prinosi usnama, lizne i stavlja u usta. Duboko udahne dim da mu prođe i ova tupa noć. Devojka izlazi za kondukterom u hodnik i moli žute brkove za uslugu obaveštavanja o izlasku na datoj stanici. Cedulju sa nazivom stanice daje kondukteru. Pomalo postiđeno pogleda u pod pa reče da prvi put ide na put. Vozom reče, da bi ublažila nemanje para, koje beše ukorenjeno u osnovu porodičnog doma. Voz ubrzava ritam, a devojci raste strah. Grudi počinju da je bole. Zabacuje glavu kroz otvoren prozor i hvata noćni vazduh otvorenih usta. Kondukter lupa bušnom cipelom o pod u ritmu pesme koju je čuo na glavnoj stanici. Mladić u kupeu sklapa novine i namešta desnu ruku pod uho da zadovolji san, koji ga u ritmičkom klaparanju voza savladava. Kondukter potvrdno klimne devojci i ispusti beli dim kroz nos. Devojka sa kosom kao morski talas vrati se u kupe. Sede na masnu fleku i probušeno bordo sedište, pogleda u mrak i ode u san.
***.

Požuteli brci konduktera na redovnoj liniji “Jadran expres-a” gledali su sami sebe u odrazu prozora. Iz dubine sećanja izvirali su poznati gradovi i poznata lica ljudi koje je poznavao. Setio se svoga đeda Vukana koji ga je uz gusle uspavljivao. Bušna cipela hvatala je ritam noći i huk voza i zaspala tako oslonjena u hodniku voza na liniji Beograd-Split.
***

Plavu košulju iz hlada noći probudi zrak sunca koji joj se nasloni na bradu. Pogledom uhvati belu tablu na kojoj je pisalo Perkovići. Shvati da je dan pojeo noć i da je ona prespavala svoj izlazak.Zgrabi svoj karirani kofer sa metalne police i izađe u hlad stanične zgrade. Dok je njen iskorak preskakao poslednji stepenik voza, mašinovođa je već hvatao zalet ka moru i pištao kao pokvareni tromblon.

-Imaš li ti neki osmeh? upita je nasmejani mladić u tamnozelenom odelu otpravnika vozova.

– Imam, ali sam ga zaboravila, reče mu plava košulja
– Imam tople priganice i tek pomuženo kozje mleko, reče joj otpravnik vozova stanice Perkovići, gledajući je tako nepomičnu kako već treći sat sedi na drvenoj klupi ispod table sa oznakom mesta, koja se klatila u ritmu letnje žege.

Talasasta kosa krene za njim. Uđe u staničnu zgradu koja je do pola služila kao posao, a od pola kao dom. Zelena uniforma joj ponudi štrikane natikače njegove baka Doste. Naglavci su sa isheklanim cvetovima, vešto ušiveni po rubu natikača. Mirišu viseće muškatle na prozoru.Prozor je sveže premazan sandolinom. Crvi koji beže remete mir morske soli koja dolazi sa obližnjeg mora. Devojka sa rupicom na bradi prinese toplo mleko usnama. Mir joj zavlada telom. Zatvori oči i udahne vazduh. Zaspa tako sedeći naslonjena na uštirkani jastuk koji je mirisao na travu. San će mi doneti odluku, pomisli.
Pred veče, kada je crvena linija zalaska presekla nebo, gusto i lepljivo od toplote, pogledala se onako snena u staklo stare škrinje koja je stajala naspram kreveta. Osmehnu se svojoj sreći. Iz kuhinje se širio miris zelene paprika i mladih nedozrelih tikvica.
***

Ako vas kojim slučajem put potera ka srednjem moru, videćete na prozoru drvene kuće železnilke stanice Perković, slapove visećih muškatli i tri nasmejane dečije plave košulje sa zubima na razdeljak i kosom kao morski talas kako veselo mašu putnicima voza na liniji “ Jadran expres”.

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Мој мали блог

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

Priče o rečima

Odakle dolaze, šta znače, i još mnogo toga

Anton The Fighter

Anton je misteriozni stranac zarobljen u telu dvadesetjednogodišnjaka. Mašta, proze, njegov život.

evoblogamoga

žica na ptici

%d bloggers like this: