KenguRi, KoALe & DrUGi TOrBarI ( MlaDeNe, izViNi )

1509046_576627095753959_1535447619_n

Dolazi nam danas gost iz Australije, reče otac savijajući se u struku dok vezuje levu pertlu na cipeli. Smešno tako zvuči kao neki trbuhozborac, presavijen i bez daha. Iskrivi mi se ugao usne na ovu scenu.

– A, ko nam je to?,u prolazu ja, bućkajući prvu jutarnju kafu u ustima.
– To je sine od onog mog Rajka što sam igrao fudbal sa njim još u rodnom mestu, pa nas život razdvojio, a on otišao trbuhom za kruhom u neke daljine. Ma, znaš li Jovu iz gornjeg sela, ma on ti je njegov kum, pa tako i nama dođe stari kum, a preko babe nam Mare dođe i stari svat i zet, jer je oženio našu Jelu.
– Koju sad oče, našu Jelu?
– Ma Jelu sine, onu iz sela, Mitrovu, što su se tvoj đed i njen otac pobratimili.
– Nemoj oče ko boga te molim više, ništa mi jasno nije.
– Zove se Mladen i profesor je hemije na univerzitetu u Pertu. Malo je stariji od tebe i vrlo simpatičan.Namignu mi otac levim okom. I sad ja idem po kući i razmišljam, šta mu taj mig znači.

Gost je došao. Tata ga je dovezao našim starim belim tristaćem, direktno sa aerodroma na porodični ručak. Mama je pre dolaska gosta bila kod frizerke Bube na hladnoj trajni. Ja sam i dalje u donjem delu pidžame. U kuću prvo ulaze kaubojske čizme. Posle čizama ulazi obod kaubojskog šešira. Čizme nisu obične. Čizme su od aligatorske kože, neprocenjivi dar njegovog velikog prijatelja Stiva Ervina. O poreklu opisane obuće saznali smo naknakno, između dva sipanja domaće supe. Supa je domaća, naravno od iste takve domaće kokoške ( kojih sigurno u Australiji nema ). Na stolu ni čačkalica nije uspela da stane.Mater je spremila i rinflajš i prasetinu da se dragi gost iz inostranstva seti starih dobrih vremena. Volimo mi da provociramo. Provociramo hranom i sećanjem. Namerno čikamo nečiji želudac da se seti nikad zaboravljenih ukusa. Da se seti i da pati. Jer, bože moj, nema uživanja bez patnje.Elem, sedeći tako i evocirajući davno zaboravljene trenutke koje je Mladen ostavio u ovoj, sada za njega već staroj zemlji, otac me je zamolio da dragog gosta iz prijateljske nam zemlje izvedem u noćni život našeg belog grada. Tačnije, noćni život grada koji je ušao u sve anale turističkih magazina sa preporukom „TOP 10“ gradova koje treba obići pre nego odete na onaj svet. U našem slučaju grad toliko i nije bio bitan, više nekako noć.
Gledam oca direktno u vrh pravilno skrojenog nosa i kolutam očima, pa širim i skupljam zenice i okrećem kapke u rikverc i govorim šapatom „ si normalan, ovog kauboja da vodim? A, onda moje dobro srce preovladava blamažu u najavi od koje ću imati obraze karmin crvene to veče i prihvatam ponudu o izlasku.

****

Veče je bilo više nego nezaboravno, a moj gost nestvarno šarmantan i duhovit. Fazone je prosipao iz rukava, a viceve valjao kao oklagiju po testu. Ture pića naručivao na engleskom, a pesme na šatrovačkom. U mom društvu te večeri postao je totalni hit, ortak nad ortacima, ljudina, šmeker, lafčina kojem su se moji prijatelji u naletu strasti i pesmi koja ih je pogodila direktno u dušu, kačili o vrat i ljubili ga u čelo. Smešno, tradicionalno. Mladen se nije bunio. Uživao je svim srcem.
Posle par dana provedenih kod nas u gostima, Mladenu se bližio kraj odmora i vraćanje u svoju novu zemlju punu opasnih zveri i torbara.
Moram reći da mi se svideo taj moderni kauboj. Svideo, kažem, ali sam odmah postavila emotivnu rampu. Rampu , svesna daljine i svih drugih nemogućnosti. Na odlasku me je poljubio u gornju usnu i rekao:

– Čekam te da me posetiš mala.Razmisli o tome.

Kada te vreme potera na drugu stranu, a razum na levo, teško da pamet možeš da ukrotiš. Bile su devedesete, opasne neke. Kada je stah počeo da me plaši ,setila sam se Periodnog sistema elemenata i Mladena.A onda jedan prekookeanski poziv, skup telefonski poziv. Kažem skup, jer je tada i hleb bio skup. Pa još jedan poziv, ugovoren. A onda I poštar Sima sa avionskom kartom i porukom: Neka ova karta bude kao poklon prijatelja ili kumovog kuma, svejedno. Skloni se kod mene, biće ti lepo i biće ti sugurno. I tako sam ja krenula, preko puno mora i puno gora, da se sakrijem od straha i mraka koji je gutao ljude tih godina.

***

Kad” idete nekom svom milom u goste, pa još tako hiljadama kilometara dalekom, u posetu nosite obavezno nešto domaće. Nešto što bi mu nateralo suzu radosnicu ili ugrejalo stomak. Obavezno neku teglu ajvara, slatko od ruže, kajmak sa Zlatibora i čvarke. Možda ipak duvan čvarke, oni su lepši, a i presovanu pirotsku kobasicu i svrljiški kačkavalj. Spremam jednu torbu punu đakonija. Nosim I čačansku rakiju. Sabiram se, a gde ću sa njom? Možda u neku plastičnu bocu, smišljam .

A onda let dug kao godina i skupljena kolena i grčevi u stopalima i sletanje na zemlju torbara. I neki ozbiljni carinici kao dobrodošlica i skeneri i million postavljenih pitanja:

– Ovo je? Pita carinik, pokazujući na kutiju sa semenom trave.
– Trava, kažem ja.
– Trava, ponavlja carinik, da ne dođe do zabune u izražavanju.
– Jašta velim, seme trave ,moje, srpske.
– Opojna?, pita carinik
– Ma i opojna je,kažem.
– Za vašu upotrebu?
– A za čiju drugu, naravski za moju, da hodam po njoj. A imam i deklaraciju.Vadim deklaraciju iz spoljnjeg džepa torbe.Deklaracija je na mađarskom. Carinik me gleda ispod oka i sada već poprima izraz lica “ ljut sam, ma šta ljut, besan bre”.

Izvodi me iz reda i zove koleginicu u istoj takvoj kaki boji uniforme. Ona me odvodi u službene prostorije na pipanje, izuvanje i zagledanje. Džaba dodatno objašnjenje i prevod deklaracije koju sam naknadno našla u desnom džepu i suze i molba i opis političke situacije u jugoistočnoj Evropi. Džaba i Mladenova vika i ulaganje pritužbe i pisanje peticije. Džaba i pokret zelenih koji se našao na aerodromu u Pertu i koji je hteo da se zauzme za moju travu, jer bože moj to je jedna endemska vrsta koja lagano izumire. Mislim, srpska trava. Džaba i svi kenguri i koale koji su napravili tihi protest i okačili se na plavu zaštitnu aerodromsku ogradu. Džaba kažem, jer sam prvim avionom australijske avio kompanije vraćena u ove moje devedesete srpske da još više očvrsnem.
Dok sam čekala na beogradskom aerodromu oca da mi namigne iz našeg belog tristaća i vrati me u toplinu roditeljskog doma pojela sam sve pirotske kobasice. Čuj, ogladni se na visini. Mladena nikada više videla nisam.Nit” videla, a ni čula. Travu sam posadila iza zgrade i svake druge nedelje, posle ručka išla u zoološki vrt da nahranim kengure.

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

2 responses to “KenguRi, KoALe & DrUGi TOrBarI ( MlaDeNe, izViNi )

  1. Draga @Danijelita ili @Ludanasta (sta god ti je milije), procitala tekst u jednom dahu. Meni je sve izvrsno: od teme, stila izrazavanja, lakoce sa kojom pises i ozbiljno i duhovito <3. Zelela sam to da Ti kazem jer mislim da treba da znas da si dobra u onome sto (ovde) radis. Jeste, od pohvale se neces mnogo 'leba najesti ali neka to bude pocetak neceg daleko znacajnijeg od ovog komentara. Veliki pozdrav 🙂 .

    Liked by 1 person

    • hvala draga Tatjana…meni reči znače, a i pohvale ( neću da lažem )..samo moje dete obično pita…a, gde su tu pare..hahhaha…para nema, al” dobrog osećaja ne manjka 🙂 a u tome je valjda kvaka 🙂 pozzz i bigbig hvala 🙂

      Liked by 2 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Мој мали блог

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

Priče o rečima

Odakle dolaze, šta znače, i još mnogo toga

Anton The Fighter

Anton je misteriozni stranac zarobljen u telu dvadesetjednogodišnjaka. Mašta, proze, njegov život.

evoblogamoga

žica na ptici

%d bloggers like this: