LubeNIca BeZ SnoVA

26027
Turista je mali bog za svakog ugostiteljskog radnika.On je triling kečeva, nešto kao Buda, Alah i Isus u jednom. Mora da ima tretman i negu i brigu, mora da ima čist peškir i toplu kupku i pogled na more. Mora da doživi miris snega i miris jasmina u cvetu. Moj posao profesionalnog pisca turističkih informatora, zahtevao je puno putovanja, ali i puno mašte. A mašta mi nikad nije falila. Pišem za Peruance, Koreance, Pakistance. Pišem po poruđbini. Pišem da ne postanem vikend senka. Da ne doživim osećaj nestajanja, da ne postanem depresivan i frustriran. Jurim oblik i dubinu, jurim nit za koju će se budući turista uhvatiti i krenuti u avanturu zvanu…potraga za samim sobom.Tražim reči u kojima će se budući turista naći i poželeti da tom istom svetu pokaže sebe. Pokaže i dokaže da taj isti svet zaslužuje upravo njega.
Grčke lubenice su najslađe na svetu. Zaziki ima moć oduzimanja vremena, dok te giros tera na svakodnevno klecanje kolena i igranje sirtakija.Moj trenutni gazda ili tačnije naručilac vodiča „ Grčka iz snova „, Sakis čeka na opis Mikonosa i Sartija. Štampa će opet kasniti. Sakis će kao po običaju vrištati iz predgrađa Atine.Opet sam probio rok. Jedem lubenicu. Sok mi curi niz prste. Ližem ručni zglob desne ruke. Na tom delu je ostao najslađi sok. Pišem, kad Egej oseti da mu prilaziš, postaje miran i puten.
Telefon dosadno zvoni. Sat pokazuje broj deset. Jutro se lenjo vuče. Nepoznat broj. Glas sa tog broja ćuti. Posle više ponovljenih reči, ćutim i ja. Dišemo tako par sekundi. Onda taj nepoznat broj spušta slušalicu i mene plavi tišina. Zvonjava se svakodnevno ponavlja u isto vreme. Pitam to jutro nepoznati glas, da promenim rutinu:
– Volite li lubenice?
– I tada mi tišina kaže…Da. Ženska tišina. Prijatan alt.
– Hoćete li da pričamo o njima? Lubenicama.
– Volela bih, ali moram da prekinem. Zvaću sutra.

I tako ja čekam sutra. Sutra je nastavak priče. Zamišljam poreklo, oči. Zamišljam ime i ruke. Rutina avgusta će me dokusuriti. Poneki tren samo iskoči nekako svoj i postane ćoškast i šaškast. Svaki drugi je ujednačen i predvidljiv. Jedem samo lubenice. Krajnje je vreme da pronađem nekoga ko će briuti o meni. Mislim da postajem ljubomoran na sve zauzete muškarce. Sređene, skockane, ušuškane u porodičnom domu, nedeljnom ručku i popodnevnoj dremci.
Sat otkucava deset časova. Telefonsko zvono prekida letnju tišinu.
– Ja sam, kaže to kao da je najnormalnije da pozove nepoznat broj i nepoznatog čoveka i kaže tako lično,ja sam.
Ja ne pitam ni ko je? I ne pitam ni gde je? Zašto je baš moj broj pozvala?
Nastavljamo započetu jučerašnju priču o lubenicama. Tada joj pomažem da reši belu ukršenicu. Kaže da pravi suvlaki za ručak. Kao da mi čita misli. Mislim da me zna. Sigurno me zna. Tada kreće priča u šiframa i zamenicama. On meni, ja njemu, oni su nama. Otvara nova polja komunikacije. Ne snalazim se u zamenicama. Neću da zapitkujem. Desna ruka mi se lepi za slušalicu. Kreće priča o prevari, preljubi, pretvaranju, zavaravanju. Priča je lična. Ima kaže plave oči. Ko, pitam ? On, reče. Opet se gubim između zamenica. Zove se reče… Ne, ubrzah dah, da sprečim lično. Bolje je bez imena.
Da napravim štos, pitam je, da li zna da na ostrvu Cresu postoji malo mesto koje se zove Lubenice. U mestu ulice nemaju svoja imena, niti kuće brojeve, a plaža sv. Ivan, podno kule je svrstana od strane nemačkog „Bild-a“ u petnaest najlepših na svetu. To moramo videti, reče. Upotrebila je množinu. Čudnu, nepoznatu množinu.
Navukla je strah, reče. Plaši se karakondžula, ebole,side, maštanja,nara, boji se bola, bahatosti,sunca u decembru i snega u martu.Plaši se suočavanja sa njim. Ostaje joj, reče samo lajanje i kevtanje i gledanje na jedno oko. Ostaje joj da voli galaksiju i da možda osnuje humanitarni fond po sopstvenom imenu. Ostaje joj reče, samo ostanak.
Njenog muža svi poznaju. Ona je samo njegova žena. On ima dobar pogled i od tog pogleda malo ju je strah. Ona sada ima malo plavetnila oko bistrog oka. Plavetnilo će proći. I to mi je rekla.
– Treba li ti pomoć? Pitam.
– Ne. Ja imam njega i on ima mene. Mi smo u dubokoj simbiozi. Znamo se od malih nogu. To je samo njegova prolazna faza. Proći će, reče.

A ja tada vidim da je svet otišao bestraga.Bestraga bez povratka.

Toplo je, pričaj mi još o lubenicama. Pričaj mi o srcu i slatkoći, reče još i to. A onda je na poslednjem slogu reči slatkoća stala i prekinula vezu.
Nema je sutra. Nema je ni nakosutra. Nema je u vazduhu da mi osveži jutro. Između opisa jutra na Mikonosu i recepta za malizano ( proveri reč) lepljivom rukom palim televizor. Na jutarnjim vestima, hronika. Jutrošnja žrtva je mlađa ženska osoba brutalno pretučena u porodičnoj kući u elitnom beogradskom naselju. Muž je poznati…
***

Uzimam poslednji komad ružičastog srca iz tanjira. Slast mi curi niz ruku.Brišem je o golu nogu. Da li će opet lubenice mirisati na snove?

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

2 responses to “LubeNIca BeZ SnoVA

  1. Grcke lubenice su zaista najsladje :). Sa nestrpljenjem ih ocekujem jednog petka, na pijaci, ovde u Atini. Nadam se da ce taj petak uskoro doci :).

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

My corner

Isječci moje životne filozofije, plodovi moje inspiracije, eksplozija mojih misli.

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Уместо дневника ...

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

%d bloggers like this: