ZaDrŽavAnJe StrASTi

strast 2

Imala je oduvek jaku imaginaciju. Urođenu. Za sebe je vazda govorila, ako imaš fantaziju, ni vizija sveca ti nije nedostižna. Ljubav koja nije došla iz fantazije ima tužnu ulogu prisebnosti, koja nikada neće shvatiti sreću i radost nastalu od velikih kontrasta i strasti. Od strasti, obavezno.
Imala je toliko iskustva i godina da je znala. Fizičko spajanje nije ništa, same neke trice i kučine. Od toga se ne živi, ali strast, strast je već nešto sasvim drugo. Strast je večna.

***

U slobodno vreme igrala je tango. U tangu je bila živa. Umela je da prepozna igrača, strastvenog koji zna da odigra do kraja. Znala je ona da se igra uvek mora odigrati do kraja. Do zaborava. Jer kada zaboraviš, to telo sa kojim razgovaraš u toku igre, samo tako može da se vine u visine. U početku muškarac vodi igru, a žena ga sledi. A onda kada se prepoznaju, žena više ne sledi partnera slepo. Tada počinje plesati strašću, a da ta igra uopšte ne poremeti partnera

***

Vodoinstalater je sedeo ispod lababoa i ubijao bubašvabe koje su bezglavo istrčavale iz buđave cevi. Gledajući ga tako sa visine shvatila je da je i sama veliki poznavalac patnje. Ljudske patnje. Vreme je za veliki beg. Rekla je onako za sebe, u bradu. Vreme je, a mislila je, kraj je. Taj uokvireni pojam kretanja i prolaska i ispuštanja trenutaka, nije joj išao na ruku, gubila ga je u mirisima, u zaboravu, a još više u ukusima soli. Soli joj je ostalo još samo malo u kredencu. A i ta uskladištena so, počela je da gorči i gubi boju. Polako sivi. Pomislila je, preskočiće navike i otići u daleki svet. Mirisi će joj se tamo zasigurno vratiti. A dok ne spakuje kofere i krene put juga valja i onu započetu “Hrono “ dijetu završiti, kurs za krupijea , doneti zumbane cipele od pendžetera i kokos kocke za put spremiti. Dalek put. Da li će je sa toliko čuda pustiti preko granice ? misli. A možda joj sopstvenu strast i grehove ocarina.
Hladni pljusak kiše je na vratima. Strepnje joj ne daju snove. Lome ih. Misli, rođena sam za veliki grad, a ne za ovu nedođiju. Rođena za buku i prevrtanje noći na leđa. Udovica bez dece, vanredni profesor nekadašnjih jugoslovenskih naroda i narodnosti. Ostala bez slobode i identiteta. Oduzeli joj deo penzije, deviznu knjižicu i mesto pod nastrešnicom na autobuskoj stanici, dedovinu, recepte za krompir-paprikaš i išlere drage babatetke. Oduzeli joj sve, a natovarili sijaset grehova, pa ih još ugojili, da ih se stidi. A ona jok, u inat svetu, njih još više voli, pa ih kao nerođeno dete grli i brani od vetrova i oluja.
Iseliće se. Južnije.

***

Bila sam u životu i ljubavnica i preljubnica. Češće pohotnica. Bila sam lenja frajla koja se u požudi vuče kaldrmisanom ulicom donjeg grada i širi miris sreće po krošnjama u cvatu. Tog mirisa dugo već nema. Ali, želja, želja je ostala. Želja se možda samo malo maskirala.
Od trena kada je ostala sama, prikrivala je tugu, zakopavala je u dubunu duše i terala strast iz sebe da se nahrani i prikaže. Prikaže mlađim muškarcima. Prizivala ih je hodom i namirisanim uzdahom da budu voljeni.Voljeni, jednostavno i strastveno. Bez puno uvijanja i reči. Znala je to ona najbolje. Znala, da do smrti još smo živi dok treperimo, šapćemo, uvijamo se od požude. Govorimo tiho da izazovemo ježenje, da onaj preko puta nas oseti vekovno poznavanje i prepoznavanje.I da oseti spremnost da preskoči nemogućnosti. Ređali su se iznova u njenom krevetu mlađi muškarci. Grlila ih je tako nesretne, neshvaćene, željne reči i suza. Željne praštanja. Privijala ih je na usahle grudi kao mater tek rođeno dete i plakala i smejala se u isto vreme njihovim pričama. Otimala je svoje trenutke i davala njima. Ona svoje vreme I tako imala nije. Ostalo joj je toliko da sopstvenu kvrgavu kičmu zalepi za neki mlađi trbuh i ostane tako do jutra. Imala je gomilu skupljene nežnosti da im pokloni i da pred zoru, pre nego svetlost otvori te muške oči ustane tiho i ode.
Skupljala ih je po internetu, po sajtovima za upoznavanje. Skupljala po geografskim dužinama i stavljala u fasciklu od kamilje dlake, poklon pokojnog muža. Skupljala je te vesele horde uspaljenih muškaraca. Skrhane, setne, lude, vesele. Muškarce okrenute naglavačke.
Regrutovala ih je po memoriji kao vojnike za novi pohod i neko novo ratište ostarele duše. Da, ona je rođena kao ratnik. Takve duše umiru brzo i na nogama. Čitala je ona muške poruke, bacala mamac, pa se sklanjala. Čekala, puštala da sami priđu. Osećaje je davno pokopala. Duboko, da se više nikad ne vrate. Ostavila je samo strast da u njoj umre. A od muškaraca, od njih je uzimala samo slatki umor, da lakše zaspi. Umor za dobar san i poneki spokoj. Veče kada dođe, čita nove poruke. Iskaču na skajp privlačna lica. Tužne priče. Smešne price. Profili, razvedeni, ostavljeni, oženjeni, samci, domci, kuvari, pisci, ćutolozi, razvratnici. Odakle im toliko te putene slabosti i šmokljanskog nastupa.
Plaču li tako svi muškarci ispod oblaka od plavih resa sa tetkine čalston haljine?
Upoznavanje, kafa prva, onda ide i druga, ruke neke jake I Poneke nežne na tvojoj ostareloj koži. Reči neke koje dižu i bacaju. I suze na kraju. Radosnice. Ti ništa ne tražiš od njih. Ne traže ni oni od tebe, možda samo kafu. Jutarnju, crnu. A kafa, kafa nije greh.

Kafa miriše na vanvremenskog treperenja strasti.

Advertisements

About danijelita

Prostorni planer po struci, a fajter, samuraj, žena & majka & kraljica po opredeljenju. Pišem da ne zaboravim.

4 responses to “ZaDrŽavAnJe StrASTi

  1. Интригантно и поетски…
    Свако добро!

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

jelenadilber

Tragač za zrnom dobra

My corner

Isječci moje životne filozofije, plodovi moje inspiracije, eksplozija mojih misli.

Dakraljic

književnost i srodne teme

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

toofnica

sreća kao inspiracija

Zevsova ćerka

A great WordPress.com site

Libertas Nova

Kreativnost je svuda oko nas...

Уместо дневника ...

"...И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје..."Анастазија-Владимир Мегре

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Orbis Marketing

Orbis Marketing, The Smart Choice

Internal Flame

by Bubazlatica

%d bloggers like this: